Darovi Sibira: unikatna sibirska tajga

Deo je o tome od čega danas živi "zeleno more" tajge, koja bogatstva poklanja čoveku i zašto mu je potrebna posebna pažnja...

Sibir je izuzetan onoliko koliko je veličanstvena njegova priroda. Sibirska tajga uvek uzbuđuje i izaziva najdublje emocije. Čak iako nikada niste bili tamo - zadiviće vas sama pomisao na beskrajna prostranstva tajge, koja zauzima devet hiljada kilometara. I ti shvataš da to nije samo ogromna šuma, već nešto više.

Naučnici s punim pravom zovu sibirsku tajgu "zelenim plućima planete". To je fabrika kiseonika, koja radi za celu severnu hemisferu planete i obezbeđuje zdravu životnu sredinu. Sibirska tajga je specifična zato što su ovde zabeležena najveća kolebanja temperature na planeti. Najvažnija bogatstva za čoveka su dragoceno drveće za gradnju, mineralne sirovine, divlje reke, retko lekovito bilje i raznovrsna fauna.

Podzone sibirske tajge

Tajgu u Sibiru možemo uslovno podeliti na tri izražene podzone, koje se razlikuju po klimi, pojavi mrazeva, specifičnostima biljnog i životinjskog sveta.

Severna tajga se prostire od granice s tundrom južno od Tajmira i za nju je karakteristična surova klima. Ovde je duga zima s prosečnom temperaturom do -30–50 °С i kratko leto, kada je temperatura do +17 °С. Zanimljivo je to što su za tajgu važnije letnje vrednosti jer je drveću važno da makar jedan letnji mesec ima prosečnu temperaturu iznad 16 °С. Teritorija severne podzone ima puno močvara, tako da ovde dominiraju niski četinari.

Srednja podzona tajge se nalazi u srednjem toku Jeniseja, Oba i Lene. Karakteriše je umerenokontinentalna klima s mrazevima tokom zime i toplim letom. Ovde ima puno močvara i dominiraju guste četinarske šume, posebno jele.

Južna podzona tajge zauzima južni deo Sibira i ima umerenotoplu klimu, koja je povoljna za četinare. Za pojas su karakteristični bogata flora i fauna. Zima je ovde duga i ima puno mrazeva, s prosečnom temperaturom od -12 °С, a leto je kratko i toplo s temperaturom +16–22 °С.

Biljni svet tajge

Po tipu drveća koje raste u tajgi sibirsku tajgu dele na tamnočetinarsku i svetločetinarsku. Tamnočetinarsku čine jele i kedar. Ona je karakteristična za severne delove Sibira: ovde je uvek sumrak, s obzirom da krošnje drveća ne propuštaju tamnu svetlost i vrlo su rasprostranjeni mahovina i trava.

Među najveće veliko drveće tamnočetinarske tajge spada sibirski kedar. To moćno drvo može da dostigne visinu od 40 m, mada ono raste vrlo sporo. Kedrovi orašasti plodovi su omiljena poslastica ne samo ljudima, već i mnogim stanovnicima tajge, uključujući i mrke medvede. Za tajanstvenost u tamnozimzelenoj tajgi je odgovorna lepotica jela s šišarkama, koje liče na sveće. Za razliku od kedra raste brzo, a može da živi 400-600 godina. Nama je posebno dragocena zahvaljujući svojim snažnim lekovitim svojstvima.

Svetločetinarski tip tajge je dominantan u Srednjem i Istočnom Sibiru. U takvoj tajgi rastu borovi i ariši. Za njih je karakterističan bogat biljni svet s patuljastim brezama, Duschekia-ma i žbunjem. Kod borova krošnja je visoko iznad zemlje i propušta puno sunčevih zraka, zbog toga se ovde često sreću brusnice i borovnice, retko bilje i puno pečuraka.

Borovi vole sunce i svetlost, a što se tiče svega ostalog što se odnosi na klimu i zemljište nisu izbirljivi, zahvaljujući tome su rasprostranjeni na velikoj teritoriji.

Ariš je drvo koje je najotpornije na mraz u tajgi jer može da izdrži temperaturu do -70 °C. Karakteristična specifičnost je potpuno pravo stablo. Može da dostigne visinu do 50 m i raste rapidno, otprilike 1 m godišnje. Šuma ariša je još svetlija od borove i obično ispušta prijatan četinarski miris zahvaljujući smoli, koju zagreva sunce.

Životinjski svet tajge

U šumama tajge Sibira žive krupni i sitni sisari, koji su uspeli da se adaptiraju na život u komplikovanim uslovima. Domaćin sibirske tajge je mrki medved, koji zimi tone u san. U tajgi takođe žive vukovi, risevi, lisice, severni jelen, los i sibirski samur.

Svet ptica je vrlo raznovrstan, većina su selice. Široko su rasprostranjeni tetrebi, lešnjikare, sibirski drozdovi, sove i detlići. Ovde se viđaju i retke vrste koje su unete u Crvenu knjigu - crni ždral, crna roda i zlatni orao.

Čovek u tajgi

Danas šume tajge nekontrolisano seku i česti su požari, koji nastaju usled greške čoveka i u kojima se uništavaju mnoge biljke i životinje. Bez obzira na moć koju ima, sibirskoj tajgi je potrebna naša zaštita i brižljiv odnos. Iako ove šume imaju par miliona godina, lako je uništiti ih i vrlo je teško regenerisati ih.

Bogatstvo sibirske tajge za čoveka predstavlja ogromnu vrednost: drveće, lišće, smola, orašasti plodovi i bobice. Sa zahvalnošću treba da prihvatamo i da se brižljivo odnosimo prema prirodi jer od nje zavise mnogi životni procesi na zemlji i naše blagostanje.

U sastav mnogih proizvoda Siberian Wellness-a ulaze sastojci od prirodnih sirovina koje nam poklanja sibirska tajga:

– Balzam širokog spektra delovanja "Koren" (ulje jele, smola bora);
– Balzam za telo "Ujan Nomo" (ulje jele, smola jele);
– Profilaktička pasta za zube CoreNRG (jelin ćelijski sok).

Hajde da volimo i cenimo darove prirode, koji su dragoceni!