personal
Na našem blogu saznaj kakav je pravi Sibir!
Putuj po beskrajnom prostoru Altaja, Bajkala i Jakutije. Upoznaj se s unikatnom prirodom i uplovi u istoriju surovog, tajanstvenog Sibira!
19
April

Poglavlje o tome kuda teku velike sibirske reke...

Verovatno je nemoguće pronaći na zemlji drugo mesto na kome bi priroda bila toliko raznovrsna i neobična kao u Sibiru. Ponosni smo na to što je Kompanija Siberian Wellness ovde rođena i nastavlja da se razvija, primajući sa zahvalnošću poklone sibirske prirode i brižljivo vodeći računa o njoj.

Sibirske reke su izuzetno vredne: dugi niz godina odano služe svom rodnom kraju i očaravaju nas svojim divnim pejzažima, na njih su ponosni stanovnici Sibira i njima se ceo svet divi. Predlažemo vam malo onlajn krstarenje i da bacite pogled na pet najmoćnijih reka u Sibiru.

Jenisej: pravi heroj

Osvaja srca veličanstvenim prostranstvom i uzavrelim brzacima, o njemu postoji puno legendi i predanja, njegovu lepotu su opevali pesnici i slikari, a A.P.Čehov je napisao o njemu: "Jenisej je pravi heroj, koji ne zna šta da radi sa svojom snagom i mladošću. Ispunjen i hrabar život će vremenom osvetliti te obale!" I kao što se govori u takvim slučajevima, pisac kao da je video budućnost u vodi.

Danas je Jenisej jedna od najvećih i najznačajnijih reka u celom svetu. Njegova dužina je 3487 km, a po veličini godišnjeg toka (624 kubnih km) zauzima prvo mesto među rekama u Rusiji.Izvori reke su Veliki i Mali Jenisej - ulivaju se u blizini grada Kizila: odatle Jenisej teče kroz ceo Sibir ka Severnom Ledenom okeanu i uliva se u Karsko more. Reka ima važan ekonomski značaj jer predstavlja vodeni put, njegovi resursi se široko koriste u industriji i poljoprivredi. Na Jeniseju je sagrađeno nekoliko basena vode i hidroelektrana: Sajano-Šušenskaja, Majnskaja i Krasnojarska.

Istoričari povezuju naziv reke s rečju iz evenkskog jezika "ionessi" što znači "velika voda". U basenu Jeniseja je 100 hiljada jezera, uključujući i najveće jezero Bajkal. U dolinama i na njegovim obalama rastu šume kedra, bora i jele i preko 150 vrsta biljaka, mnoge su unete u Crvenu knjigu. Zahvaljujući svojoj dužini Jenisej je sakupio na svojim obalama najraznovrsniju faunu: u gornjim tokovima reka, u podnožju Sajanskih planina, možete videti kamile i magarce, a na ušću - bele medvede. Reka protiče kroz mnoge rezervate, uključujući Veliki Arktičke, Sajano-Šušenske i Krasnojarske Stubove.

Sibirci su ponosni na svoju reku i iz milošte je zovu Jenisej-baćuška. Često ih možete videti ovde kako pecaju, sakupljaju bobičasto voće ili odmaraju. Ovdašnja živopisna mesta su raj i za turiste, svim srcem mogu da uživaju u lepoti planina i tajge, da udahnu najčistiji vazduh iz tajge, da splavare po reci u Hakasiji ili da pecaju u Krasnojarskom kraju. U jenisejskim vodama žive manić, grgeč, štuka, karaši, a među posebno dragocenim su nelma, Coregonus autumnalis i muksun.

Angara: ćerka Bajkala i žena Jeniseja

Reka Angara je poznata po tome što je u gornjim tokovima njena voda najčistija u Rusiji. To je jedina reka koja izvire iz Bajkala: ona izvire na severu jezera i protiče kroz Irkutsku oblast ka Krasnojarskom kraju. Pored grada Lesosibirska se uliva u Jenisej.

Angara ima interesantnu priču. Predanja čuvaju legendu o tome da je Angara jedina ćerka sedog starca Bajkala. Držao je pod ključem i želeo je da je uda za Irkuta koga je odabrao, ali se Angara pomoću planinskih potoka probila na slobodu i pohrlila u susret voljenom Jeniseju, s kojim je i dan danas nerazdvojna. Razjareni otac je bacio ka litici, koja je danas poznata kao Šamanski kamen: meštani smatraju da je to mesto sveto, a turisti dolaze specijalno da dotaknu kamen verujući da će im to pomoći da povežu sudbinu s voljenim.

Na Angari su sagrađene najmoćnije hidroelektrane u zemlji: Bratska, Irkutska, Bogučanska, Ust-Ilimska. Bez obzira na to što je Angara važan resurs za energetsku granu u zemlji, ovde je sačuvana netaknuta priroda koja privlači turiste i istraživače.

Ob je najvažnija vodena arterija u Sibiru

Ob je jedna od najvećih reka u Rusiji, s tim što se izdvaja po nekoliko parametara: dužina (3650 km), širina kanala (dostiže 50 km), površina basena (2990 kvadratnih metara). Velika reka protiče po Zapadno-Sibirskoj ravnici s juga na sever, uliva se u Karsko more i ostavlja utisak ne samo zbog velikih dimenzija, već i zbog istorije i prirode.

Svoj današnji naziv Ob nije dobio odmah - svaki narod je nazivao reku na svoj način, postoji nekoliko verzija porekla naziva: iranski "ob" što znači "voda", varijanta naroda Komi "ob" - "snežna gruda"; ruska reč "obe", što je u potpunosti jasno, jer Ob stvaraju dve altajske reke - Bija i Katun. Interesantno je da imaju različite vode, zato se u proleće i leto vidi kako na mestu ušća Ob postaje linija.

Pisac S.Elpatjevski je nazvao Ob ruskim Amazonom, a sve zato što on protiče kroz najveću niziju i velikodušno poklanja narodu širom zemlje blaga iz svog basena. To je deo koji je bogat prirodnim bogatstvima i resursima: ovde uzimaju ugalj i gas, naftu i treset. Po vodi plovi stotinu hiljada teretnih i putničkih brodova. Ovde su sagrađene hidroelektrane, koje hrane krupne industrijske gradove: Buhtarminski, Novosibirski, Ust-Kamenogorski. Na reci se nalazi preko 15 gradova koji su izuzetno značajni za razvoj regiona, među njima su - Novosibirsk, Barnaul, Surgut, Salehard, a takođe i preko 10 krupnih luka i pristaništa. Preko reke je napravljeno 16 mostova, koji su namenjeni za automobile i vozove.

Ob je interesantan jer preseca nekoliko klimatskih pojaseva, zbog toga u gornjim tokovima na obalama raste sibirsko grožđe, lubenice, dinje, a donji tokovi su u pripolarnoj tundri u kojoj je siromašno bilje. U delovima Barnaula, Bijska i Novosibirska uvek imate čime da se bavite tokom vrelog leta - mnogobrojne peščane plaže će biti interesantne ljubiteljima vodenih sportova i ribolova (u vodama Oba ima oko 50 vrsta riba).

Lena: lepa, bujna i surova

Lena je najduža reka u Sibiru, koja veličanstveno nosi svoje vode u dužini od 4400 km: od izvora na Bajkalskom rtu na severu do ušća u Laptevsko more u Severnom Ledenom okeanu. Specifičnosti reke su u tome što je korito u regionu večnog mraza. U skladu s popularnom hipotezom naziv reke je od reči iz evenkijskog jezika "elju-ene" što znači "velika voda".

Na Leni nema brana i hidroelektrana - ona teče po svom prirodnom koritu, ali je pritom plovna i predstavlja važnu transportnu arteriju u regionu. Na ravnicama, kroz koje protiče, rasprostranjeno je uzgajanje poljoprivrednih kultura, a veliki pašnjaci u dolini reke podstiču razvoj stočarstva. Teritorija u blizini ima prirodna bogatstva, ovde se aktivno razvijaju nalazišta prirodnog gasa.

Netaknuta priroda i istorijski spomenici privlače obalama Lene turiste iz celog sveta. Svi žele da vide unikatne prirodne formacije - Lenske stubove, koji su na spisku Svetskog nasleđa UNESCO. Ove strme litice se zajedno sa Sinskim stubovima protežu duž obala Lene i formiraju u Jakutiji Nacionalni park "Lenski Stubovi": mnoge vrste biljaka i životinja, koji ovde obitavaju su uneti u Crvenu knjigu. U basenu reke se nalazi još jedna čudesna zagonetka prirode - peščane pustinje (tukulani). Tokom letnje i jesenje sezone Lena susreće ljubitelje ribolova širom zemlje: u njenim vodama obitavaju Coregonus autumnalis, manić, tajmen, klenić, štuka, grgeč, lenok, tugun, Coregonus peled, Thymallus, a takođe i Acipenser baerii.

Irtiš: reka koja protiče kroz tri zemlje

Irtiš je toliko moćan i dugačak da ga mnogi smatraju samostalnom rekom, ipak to nije tako: Irtiš je pritoka Oba. I koliko god da bismo mi želeli da reka bude iskonski ruska, ona teče kroz teritoriju tri države: Kine, Kazahstana i Rusije. Izvor se nalazi u KNR - reka počinje u visokim planinskim grebenima i dospeva na teritoriju Rusije na granici Kazahstana i Omske oblasti. Dužina Irtiša je 4248 km, što znači da je duža od Oba, a uliva se u regionu Hanti-Mansijska.

U skladu s rasprostranjenom verzijom, Irtiš u prevodu s turkskog označava "kopač", što delimično odražava karakter rečnog toka: u nekim mestima je buran, spira obalu i menja tok.

Irtiš je važna transportna magistrala u Zapadnom Sibiru: po reci redovno plove brodovi. Na teritoriji Omska je rečna stanica, nekoliko rečnih luka i pristaništa. Reku koriste i za proizvodnju elektroenergije: ovde su tri hidroelektrane, a duž obale je nekoliko ornitoloških rasadnika, među kojima su prirodni park "Ptičja luka" (nalazi se na putu migracije ptica selica) i "Guščji let" u Pavlodarskoj oblasti - unikatan spomenik paleontologije. Fauna reke je bogata i raznovrsna - preko 20 vrsta riba, od kojih 15 pecaju (jesetre, šarane, štuke, grgeče, bakalare).

O velikim rekama u Sibiru možemo puno pričati, ali da biste osetili svu moć i snagu sibirske prirode, bolje je da jednom ovde dođete i sve vidite svojim očima...

[}item{]