Rezervati u Sibiru. 2. Deo
Deo je o tome kako najveće zone rezervata Sibira brižljivo čuvaju prirodna bogatstva svog divnog kraja...
"Tamo, na neistraženim puteljcima su tragovi nepoznatih zveri...", - pisao je poznati pesnik, inspirisan pejzažima tokom progonstva u selo Mihajlovsko. Ali ovo se može primeniti i na rezervate u Sibiru koji čuvaju najbolje što je stvorila priroda. Ovde nema konekcije, ne ide svuda prevoz, a to i nije potrebno - ovde dolaze da bi bili nasamo s prirodom, da bi udahnuli najčistiji vazduh, da bi uživali u lepoti pejzaža i šetali po istim tim stazama, na koje nije kročila noga čoveka. Predlažemo vam da uplovite u ovaj bajkoviti svet prirode i da nastavite šetnju po najvećim rezervatima Sibira.
U Krasnojarskom kraju u Diksonskom rejonu na teritoriji poluostrva Tajmir se nalazi najveći u Rusiji Veliki Arktički rezervat čija je površina preko 4 miliona ha. On je bio napravljen s ciljem da sačuva unikatan ekološki sistem. Rezervat se sastoji od sedam delova koje zapljuskuju dva mora Severnog Ledenog okeana - Karsko i Laptevsko. Rezervat vas ostavlja bez daha zahvaljujući svojim santama leda - džinovske ledenice koje nam pokazuju samo svoju desetinu, skrivajući se ispod vode. Ovde žive beli medvedi koji su uneti u Crvenu knjigu i leminzi, a simbol rezervata je beli galeb - nikada ne napušta polarni krug. Turistima je posebno interesantna biostanica Barenca na Diksonu, gde možete isprobati eko turizam - bird watching (možete pratiti ptice). Dikson je jedna od najsevernijih tačaka na zemlji, koja je naseljena.
Pored Hatangskog i Diksonskog rejona poluostrva Tajmir se nalazi Tajmirski rezervat, koji je stvoren 1979. godine s ciljem da se sačuvaju eko sistemi tundre i šumski masivi na delovima Ari-Mas i Lukunski. Ovde je lepota Krajnjeg Severa sačuvala svoju iskonsku lepotu, zbog toga teritorija večnog leda sa surovom klimom privlači naučnike, turiste koji žure da vide ta beskonačna prostranstva i predivan severni sjaj. Rezervat ima planine i doline, na njegovoj teritoriji se nalazi najveće u arktičkom delu Rusije jezero Tajmir. U rekama i jezerima obitava 20 vrsta riba - Coregonus, losos, manić, keta losos, ovde se može sresti tajmen, beluga. Rezervat je postao pouzdano stanište za životinje kao što su mošusno goveče, morž, beli medved. Rezervat je poznat po najvećem krdu divljeg severnog jelena koje ima populaciju preko 410 hiljada jedinki. Gostima će sigurno posavetovati da posete šumu Ari-Mas, muzej mamonta i da odu na ekskurziju u sankama koje vuku psi.
U najsevernijem delu Zapadnog Sibira u Tjumenskoj oblasti se nalazi Gidanski rezervat koji je stvoren 1996. godine za zaštitu i proučavanje eko sistema areala Karskog mora. Zbog prevelike vlage i male količine toplote u rezervatu postoji gust lanac jezera i reka. Zato što se nalazi u oblasti arktičke tundre, biljni svet je ovde dovoljno oskudan, zbog toga životinjski svet ostavlja utisak svojom raznolikošću. Ovde se može sresti atlantski morž i beli medved, koji su uneti u Crvenu knjigu, ostavljaju svoje potomstvo divlji severni jeleni. U vodama obitavaju beluga i prstenasta foka. Rezervat prihvata 180 vrsta ptica (guska crvenovoljka, sivi soko, belorepan, mali labud) i 60 vrsta riba (coregonus, sculpin, coregonus sardinella, сoregonus nasus, nelma). Rezervat će vas zadiviti svojim arktičkim pejzažima.
U posedu Krasnojarskog kraja je Centralnosibirski rezervat koji je od 1987. godine proglašen biosfernim rezervatom po odluci UNESCO. Neobičan je jer se nalazi na obe obale reke Jenisej, odatle proizilazi raznovrsnost biljnog i životinjskog sveta, a takođe čudesnih pejzaža: Zapadnosibirska nizija s močvarama i šumama je na levoj obali i Srednjesibirski plato sa stenama i planinskom tajgom je na desnoj. U rezervatu raste ariš koji ima obim kao 2-2,5 ljudska obima, starosti je hiljadu godina i imamo retko cveće Calypso bulbosa. Ovde je registrovano 65 vrsti dnevnih leptira, obitavaju medvedi, samuri, losevi, severni jeleni i dragocene vrste riba - Acipenser, dugonosa kečiga, lenoks. U unikatne prirodne znamenitosti rezervata spadaju Sulomajski stubovi - ogroman kanjon koji je dužine oko 500 m s planinskim padinama čija je visina 150 m i stenovitim bazaltnim stubovima čudnih vrsta i oblika.
Na jugu Krasnojarskog kraja na levoj obali reke Jenisej se nalazi najlepši Sajano-Šušenski rezervat – mesto na kome veličanstvenost sibirske tajge maksimalno pleni. Zona rezervata uključuje delove Zapadnog Sajana, severnu makronagib Hemčikskog grebena i Sajanski kanjon s živopisnim fjordovima. Vizit karta rezervata su vodeni "putevi" koji se izvijaju i čija je širina 2 km i planine koje su visoke preko 2000 m, na kojima boravi najvažnija "znamenitost" rezervata koju retko ko vidi - snežni leopard, danas ima 12 jedinki. Ovde živi preko 100 vrsta životinja: marali, planinske koze, sibirski mošusni jelen, losevi, srne, vukovi, krznene životinje i oko 300 vrsta ptica, između ostalih i one koje su unete u Crvenu knjigu: crna roda, ular, belorepan i sivi soko. Osnovnu teritoriju zauzimaju kedrove šume, ali se viđaju i bor, jela, ariš, a u dolinama rastu oskoruša, zova, ribizla, brusnica, jasika i srezma. Rajsko mestašce za one koji cene divlju prirodu.
Nastavićemo naše putovanje po rezervatima Sibira u narednom, zaključnom materijalu, a za sada želimo da vas podsetimo da svaki rezervat ima svoja pravila posećivanja, zbog toga se s njima obavezno upoznajte ranije.