Rezervati u Sibiru. 3. Deo

Deo je o tome kako se u Sibiru vodi "hronika prirode" i kako se čuvaju ogledni delovi...

Danas u svetu ima sve manje netaknutih mesta, na kojima je sačuvana divlja priroda. Među najvažnijim funkcijama rezervata su zaštita prirode i naučno-istraživačka: naučnici svakog meseca prikupljaju podatke o stanju biljaka, broju životinja, sezonskim migracijama, rodu kako bi se koristili za rešavanje ekoloških zadataka. Rezervati imaju i ekološko-obrazovan karakter, pomažu da se neguje brižljiv odnos prema darovima prirode i stvaraju uslovi za ekološki i edukativni turizam. A mi nastavljamo našu virtuelnu turu po rezervatima Sibira...

Najmanji i jedan od najmlađih rezervata u Sibiru je Tigirekski koji se nalazi u jugozapadnom delu Altajskog kraja (ukupna površina je 41 505, 5 ha). Poznat je po prirodnoj raznovrsnosti, planinskim pejzažima s kupolastim vrhovima i pećinama, koje prikazuju tragove dalekih epoha. U rezervatu ima puno spomenika prirode: silurski deo Tigirek na desnoj obali reke Inja, veliki kompleks pećina na planini Semipeščerna. Među poznatim pećinama su: Strašna i Velika Hanharinska - unikatni arheološki spomenici, Jazbina hijene, gde su naučnici tragali za ostacima kostiju, kraška pećina Jašur. Planina Razrabotnaja, koja zadivljuje svojom lepotom je prva dobila naučno priznanje: iz njenih nedara su u XIX veku vadili akvamarin i roze kvarc. Među dragocenim stanovnicima rezervata su medved, lisica, maral, velika lasica, los i jazavac.

1999. godine u živopisnim delovima Južnog Sibira je napravljen Hakaski rezervat za zaštitu planinskih i stepskih eko sistema Minusinske kotline i Zapadnog Sajana. U sastavu rezervata je 9 teritorija čija je ukupna površina 274 565 ha i svaki ima svoje prirodne i istorijske znamenitosti. Na primer, u delu "Jezero Itkulj" se nalaze kurgani koji su stariji preko 2,5 hiljada godina, a u delu "Oglahti", na jednom od najživopisnijih mesta rezervata je pronađeno naselje iz neolitskog doba sa crtežima na stenama, a danas je ovde etnografska postavka pod otvorenim nebom. Na teritoriji zone rezervata se nalazi puno pećina, a takođe je poznato i deo je legendi jezero Beljo. Najzaštićenije životinje su crveni vuk, altajski argal, snežni leopard, evropski dabar, a od retkih ptica se viđaju stepski orao, guska crvenovoljka, mali labud, mali ždral.

Na jugu Centralnog Sibira se nalazi jedini u Kemerovskoj oblasti rezervat Kuznecki Alatau, koji je sačuvao 5% površine Kuzbasa u prvobitnom izgledu. Biosferni rezervat ima komplikovanu istoriju nastanka, ali zahvaljujući trudu naučnika od 1989. godine uspešno posluje. Rezervat je dobio naziv po istoimenom grebenu, koji predstavlja najsloženiji sistem planinskih masiva, koje dele rečne doline. U zoni rezervata je puno reka, jezera, planinskih močvara. Ovde je puno retkog bilja - zlatni koren, koren sibirskog jelena, gospina papučica i pod zaštitom je oko 58 vrsti sisara, između ostalih mrki medvedi, losevi, lisica, vidra, jazavac, a takođe izuzetno redak šumski severni jelen - simbol rezervata čija je populacija 200 jedinki. Za turiste u rezervatu ima specijalnih maršruta.

U centralnom delu Srednje-Sibirske visoravni na teritoriji Evenkijskog rejona Krasnojarskog kraja je 1995. godine stvoren Tunguski rezervat. Interesantno je da baš ta zona obuhvata deo na kome je pao Tunguski meteor 1908. godine - pojava koja i dan danas brine naučnike. Teritoriju savremenog rezervata možemo uslovno podeliti na dva dela: onaj, koji je bio podvrgnut eksploziji, gde se proučavaju posledice katastrofe i drugi koji služi kao referentni deo za proučavanje prirodnih kompleksa i poređenje. Šumski TT vod je mesto na koje je pao meteor, čija je eksplozija uništila šumu u prečniku od 40 km. Danas gosti mogu takođe da posete Brvnare Kulika - istorijska znamenitost i baza ekspedicije L.A. Kulika koji je prvi proučavao fenomen. Ovde treba obići Čurgimski vodopad, gde s visine od 10 m pada kristalno čista voda u jezero, u kome se možete iskupati.

Prvi u Irkutskoj oblasti Vitimski rezervat je stvoren 1982. godine, nalazi se na desnoj obali reke Vitim i zauzima površinu od 585 000 ha. Rezervat će vas zadiviti visokim oštrim grebenovima i dolinama, kristalno-čistim jezerima i vodopadima. Na teritoriji rezervata raste retko bilje kao što je Larix gmelinii, Aquilegia, plavi Dracocéphalum, Dryas i Papaver pseudocanescens. Rezervat je utočište za 35 vrsti sisara i preko 200 vrsti ptica, uključujući one koje su unete u Crvenu knjigu - crna roda, belorepan, sivi soko. Pod posebnom zaštitom su ovde snežni leopard i kamčatski mrmot. Glavna prirodna znamenitost je jezero Oron s prozračnom i čistom vodom, koje još zovu mlađi brat Bajkala.

U centralnom delu Todžinske kotline u Republici Tiva se nalazi rezervat Azas čija je površina 300 390 ha. Napravljen je 1985. godine s ciljem da se proučavaju unikatni eko sistemi kotlina i da se sačuva priroda Južnog Sibira. Rezervat će vas ostaviti bez daha zbog svojih pejzaža i mnogobrojnih jezera. 70% površine rezervata je pod tajgom, ostalo su tundre, močvare i stepe. Ovde u bogatom zemljištu raste bobičasto žbunje, sibirska oskoruša, Spiraea media, bergenija, igličasti šipak. U rezervatu je preko 50 vrsta sisara, uključujući dabra koji je unet u Crvenu knjigu. Ovde možete sresti marale, loseve, mrke medvede, samure i vukove. Na teritoriji ima puno svetih mesta, kojima se poklanjaju domoroci - tuvinci. Među turistima su popularni aržani - prirodni izvori, koji su poznati po svojoj lekovitoj snazi.

Na granici Republike Tiva i Mongolije se nalazi jedan od najmlađih rezervata u Rusiji – Ubsunurska kotlina. Vizuelno podseća na čašu koja je okružena planinama, s velikim jezerom Ubsu Nur na dnu i rekama, koje teku niz planinske grebenove. Rezervat koji je napravljen 1993. godine danas ima 9 mesta i celokupna teritorija je deo objekta Svetskog nasleđa UNESCO. Specifičan je jer su ovde sakupljene skoro sve prirodne zone Evroazije - tundra, tajga, stepa, pustinja i polupustinja. Na teritoriji raste preko hiljadu vrsti biljaka, 40 su reliktne. Od drveća su popularni kedar, ariš i borovi. Ovde su jeleni, snežni leopardi i planinski ovnovi pored kojih obitavaju vukovi, kamile i medvedi, ovde su zečevi, kanadske veverice, lasice, divlje svinje, samuri i risevi. Turistima dozvoljavaju da posećuju rezervat na ekskurzijama: pešaka i automobilom ili u okviru raftinga.

Koliko god da pričamo o rezervatima Sibira, svu moć i lepotu ne možemo opisati rečima i snimiti - to je potrebno videti i doživeti. Dobro je da mi imamo takvu mogućnost!