Neotkrivene tajne Sibira

Deo je o tome koliko puno tajni čuva Sibir koje naučnici tek treba da otkriju...

Na našoj planeti ima puno mesta čije tajne vekovima intrigiraju naučno društvo. Sibir je postao blago za arheologe - na njegovoj teritoriji su se mešali narodi, pojavljivale su se i propadale stare civilizacije, a surova klima kao da je sama stvarala uslove za očuvanje starih artefakata čije poreklo i dan danas dovodi u nedoumicu naučnike. Ispričaćemo vam neke tajne.

Gde su nestali Sargati

Stari Sargati su živeli pre više od 1000 godina (VI v. pre naše ere - V v. naše ere) na ogromnoj teritoriji u šumsko-stepskoj zoni Zauralja i u Zapadnom Sibiru. Imali su unikatnu kulturu od koje su ostale samo humke piramida. Ono kako ih vidimo danas s visinom od 8 m su ostaci nekadašnje veličine. Sargati su gradili objekte džinovskih dimenzija: imali su puno prolaza i pogrebnih komora u koje su stavljali nakit od zlata i srebra, lepe predmete od gline i metala, oružje i posuđe kao i u egipatskim piramidama. Kažu da je u čuvenoj kolekciji Petra I bilo zlata iz sargatskih piramida.

Svoj naziv je civilizacija dobila zahvaljujući humkama koje su pronađene 1927. godine kod sela Sargatka nedaleko od Omska. Istoričari se slažu da je Sargatsko društvo bilo najveće u Zapadnom Sibiru tokom epohe ranog gvozdenog doba, da je taj narod bio vojno moćan i da je bio na visokom nivou razvoja. Ali ne postoji jedno mišljenje kuda su nestali Sargati. Po jednoj verziji njihova država je bila na udaru Huna, a stanovništvo je postalo deo Velike seobe naroda. Po drugoj verziji od jednog dela Sargata su nastali novi narodi - Hanti, Mansi, a od drugog sibirski Tatari.

Tajnovita Salbikska piramida

To je jedno od najsvetijih mesta Hakasije i unikatan spomenik tagarske kulture. Velika Salbikska humka se nalazi u Dolini mrtvih careva, gde su sahranjeni skitski plemići. Humka je napravljena u III veku pre naše ere i tada je visina piramide iznosila do 30 m.

Humka je predstavljala komplikovan objekat. Danas je od nje ostala samo osnova - ograda od kamenih ploča, koje su ukopane po kvadratu sa stranicom od 70 m. Vertikalni blokovi čija je težina 60 tona su isporučeni ovde s obala Jeniseja čija je udaljenost stotinu kilometara, ali kako - na to pitanje naučnici nemaju odgovor.

Prilikom iskopavanja arheolozi su pronašli ostatke vladara koji je po mišljenju naučnika mogao da bude predvodnik plemena ili sveštenik. Lokalno stanovništvo veruje da duh vođe živi i dan danas.

Nemoguće: najstarija ljudska nalazišta

Naučnici smatraju da je nalazište Mamontova Kurja u Komiju staro 40 000 godina. Tokom iskopa ovde je pronađeno preko sto kostiju životinja - jelena, konja, vukova. Severnije je pronađeno Jansko nalazište, koje je staro 32 500 hiljada godina. Interesantno je da postojanje tih nalazišta protivreči podacima zvanične nauke o tome da pre 15 000 godina na ovoj teritoriji nije mogao da živi čovek.

Napredni nivo pazirikske medicine

Paziriksku kulturu u Planinskom Altaju je otkrio arheolog Vasilije Radlov 1865. godine. Nazvali su je u čast spomenika Pazirika u dolini reke Veliki Ulagan, gde je 1929. godine pronađena grobnica pazirikskog plemića.

Arheološki pronalasci ukazuju na to da su Pazirikci mogli da izvode komplikovane operacije i kao što kažu savremeni neurohirurzi, u skladu s preporukama "Hipokratovog korpusa" - medicinskim traktatima koje su koristili u to vreme u Antičkoj Grčkoj, 5 hiljada kilometara od Pazirikaca. I sada naučnike intrigira pitanje: da li su mogli da ranije nomadi iz Sibira nekako preuzmu medicinske veštine lekara u Grčkoj ili su Pazirici samostalno došli do istih zaključaka?

Zagonetka omskih "vanzemaljaca"

Pre oko 10 godina naučnici su primetili na obali reke Tare u Murli u Omskom regionu tragove Huna, koji su po pretpostavci živeli tamo pre 1,5 hiljadu godina.

Šta ih je zaprepastilo: lobanje ljudi su bile izdužene, podsećale su na humanoide-vanzemaljce. Zbog toga je i taj naziv. Pretpostavljaju da su ljudi nosili specijalne poveze kako bi lobanja imala takav oblik, ali kakav je bio najvažniji cilj naučnici još uvek nagađaju.

To je samo mali deo najpoznatijih zagonetki koje čuva u sebi Sibir. Voleli bismo da verujemo da će nekada čovečanstvo uspeti da ih odgonetne. Ipak, nije isključeno da će do tog vremena naučnici otkriti mnogo novih koje treba objasniti.