Republika Tuva: biljke i životinje

Odeljak je o tome kako nežan i predivan prirodni svet Tuve, u kome stabla kedra čuvaju viševekovne tajne, a u planinama se krije neuhvatljivi snežni leopard...

U prethodnim materijalima smo pričali o prirodi Republike Tuve i divili smo se njenim veličanstvenim planinama, stepama, jezerima, koja mame putnike iz svih delova sveta. Danas vas pozivamo da putujete po ovim mestima i saznate koje čudesno bilje i životinje naseljavaju ovu zaštićenu teritoriju u srcu Sibira.

Bogatstvo i raznovrsnost flore Tuve

Bez preuveličavanja, šuma je glavno bogatstvo republike. Zauzima ogromnu površinu – preko 8 miliona ha, to su pluća regiona i dom ogromnom broju vrsta. Dominantni su ogromni četinarski velikani: ariš koji voli svetlost, veličanstveni sibirski kedar, bor i jela. Listopadno drveće, kao što su topola i jasika upotpunjuju sliku, stvarajući predele, koji imaju neponovljivu lepotu.

Biljni svet Tuve nije samo beskonačna tajga, već složen mozaik, satkan od različitih visinskih pojaseva, svaki ima svoja unikatna svojstva i puno vrsta. Flora regiona je neverovatno bogata i ima preko 2070 vrsta vaskularnih biljaka.

Visokoplaninski pojas će vas zadiviti svojim surovim i istovremeno raznovrsnim biljnim prekrivačem. Ovde, gde je vazduh redak, a klima hladna, možete sresti:

• žbunaste formacije (erniki) – niske, puzajuće forme vrbe i patuljastih breza, prilagođene jakim vetrovima;
• hladne visokoplaninske stepe i planinske tundre, gde preživljavaju samo najotpornije mahovine, lišajevi i niske trave;
• goli vrhovi – vrhovi gotovo bez vegetacije, carstvo kamena i večnog mraza;
• šarene planinske livade, koje leti sijaju bojama alpskih cvetova.

Planinsko-tajga pojas obuhvata srednje visoke planine. Ovde šume, poput pravih džinova, penju se po padinama Sajana. Glavne vrste drveća su kedar i ariš. Ispod njihovih gustih krošnji formira se debeli pokrivač tla od mahovina, paprati, bobičastih žbunova i biljaka otpornih na senku.

Šumsko-stepski pojas ima mozaik karakter. Sunčani delovi stepa, gde dominiraju raznovrsne zeljaste, travne, žbunaste i kamenite zajednice, smenjuju se sa ostrvcima šuma, predstavljenim uglavnom ariševim i brezo-ariševim šumama. Livadska vegetacija je koncentrisana uglavnom u rečnim dolinama i na obalama brojnih jezera, stvarajući zelene oaze između planina i stepa.

Flora Tuve nije samo lepa, već i veoma ranjiva. 174 vrste vaskularnih biljaka Republike Tuva su upisane u lokalnu Crvenu knjigu. Među njima su jedinstveni i lepi predstavnici flore, poput altajskog luka, kalamusa, dagana tetreba i mongolskog drena. Ove vrste su živo nasleđe Tuve i njihova zaštita je zadatak izuzetnog značaja.

Carstvo divlje prirode: od snežnog leoparda do dzerena

Fauna Tuve je podjednako kontrastna kao i njeni pejzaži. Prema najnovijim podacima, na teritoriji republike živi 86 vrsta sisara, oko 364 vrste ptica, 9 vrsta gmizavaca i do 40 vrsta i podvrsta riba.

U dubokoj tajgi susrećete klasične sibirijske životinje: mrkog medveda, risa, rosomaka, vuka, losa, samura, marala. Ovde se pase srna, a na strmim stenama oseća se kao majstor svog zanata – sibirski planinski jarac (kozorog). U rekama i jezerima, pored vrednih vrsta riba (lipan, lenok, tajmen) živi i vidra. Svet ptičjeg carstva tajge pun je zvukova: mrmljanje tetreba gluvoša, dozivanje tetreba i lešnikara, kuckanje detlića i vrisak kedrovke.

Na suvim i sunčanim stepama, posebno u jedinstvenoj Ubsunurskoj kotlini, možete videti brzog dzerena, minijaturnu daursku piku, tolai zeca, dugouhog ježa, skočimiša i mongolskog skočimiša. Od gmizavaca – razne guštere, kao okretnog okruglavog guštera. Od grabljivica ovde love lisica i vuk, a u travi se krije retka i oprezna palasova mačka. Među pticama stepa su prepelice, vrane, svrake i čavke. Ali pravo blago ovih predela je velika droplja, ili divlja kokoška, koja je uneta u Crvenu knjigu.

Na visokim planinama – obitavaju retke i izdržljive vrste. Osim snežnog leoparda, ovde pasu veličanstvene planinske ovce (argali) i planinske koze. Nebom lete suri orao, orao belorepan, stepski soko i severni soko, koji je unet u Crvenu knjigu.

Vode Tuve su prebogate životom. Ovde obitava oko 20 vrsta ribe: lenok, tajmen, lipljan, štuka, ide, smuđ, siga i reliktna čižina. Unikatni stanovnici reka Ubsunurske kotline su centralnoazijske ribe – Diptychus i Chelon labrosus.

Bogatstvo faune stvara i veliku odgovornost. 89 vrsta životinja Republike Tuve se nalazi pod zaštitom i uneti su u lokalnu Crvenu knjigu. Među njima je najvažniji simbol regiona snežni leopard, kudravi nesit, vidra, droplja i mnogi drugi.

Takva je Tuva – raznolika i unikatna! Da li biste voleli da vidite ovu lepotu svojim očima?