Slike Sibira u književnosti

Deo je o tome kako predeo neprohodne tajge, surove zime i posebne kulture formira snažan karakter i inspiriše na velika dela...

Sibir je više od geografskog prostora na karti Rusije. Njegovo bogatstvo nije samo u prirodnim bogatstvima ili pejzažima, već u posebnoj književnosti. Višeslojna slika sibirskog predela je postala ključna za mnoge ruske, pa čak i strane pisce.

Interesantno da je Englez Danijel Defo bio jedan od prvih koji je uneo Sibir na književnu kartu sveta. U drugom delu čuvenog "Robinzona Krusoa" njegov junak na povratku u Evropu prelazi Sibir. Ovde susreće pagane i samo što ga nisu ubili nomadi naoružani sabljama.

U ruskoj književnosti uloga Sibira je mnogo dublja. Postao je izvor inspiracije, ali i najvažniji kulturni i istorijski pojam - mesto progona, zatočeništva, duhovnog preobražaja i traganja za nacionalnim identitetom. Ispričaćemo o 6 dela u kojima se sibirski predeo otvara svom svojom snagom.

1. U romanu Borisa Pasternaka "Doktor Živago" Sibir je jedan od dva pola narativa, suprotstavljen Moskvi. Upravo ovde se prepliću niti sudbina glavnih junaka.

Sibir je domovina porodice Živago, izvor bogatstva njegovog oca. Ali i sklonište u koje junak beži od užasa Građanskog rata. Prvo sa suprugom, a onda sa Larisom on pronalazi privremeno prebivalište u Varikinu, nadajući se da pronađe mir okružen snegovima i šumom. Upravo ovamo dolazi lukavi Komarovski kako bi odveo Laru sa sobom na Daleki Istok. U njegovim ustima Sibir je "Nova Amerika", "kolevka velike ruske budućnosti". Ova slika Sibira kao teritorije beskonačnih mogućnosti je suprotstavljena doživljaju Jurija Živaga, kome je on mirna luka.

2. Viktor Astafjev u "Caru Ribi" slavi Sibir kao živo biće koje ima dušu. Junaci njegovih priča su ljudi tajge, čiji je život neodvojivi deo životne sredine. Ipak njihov odnos prema prirodi je različit. Jedni, kao prava deca Sibira, ga vole i čuvaju, vide u njemu izvor života i duhovne snage. Drugi ga samo koriste kao izvor profita.

Centralna novela o susretu ribara i džinovske jesetre - Car Riba postaje snažna metafora: priroda se sveti zbog grehova i čovek kada mu nanosi štetu uništava i svoju dušu. Astafjev predstavlja Sibir kao osetljivi organizam, ceo svet koji traži poštovanje.

3. Roman Vasilija Šukšina "Ljubavini" seli čitaoca na Altaj u 1920. godine. Ovde je Sibir zabačeno selo, odvojeno od sveta, gde ključaju svoje strasti i susreću se novi sovjetski poredak sa uređenjem stare, patrijarhalne Rusije.

U središtu radnje je sukob između porodica imućnog seljaka Jemeljana Ljubavina i čekista Rodionova koji su stigli predstavljajući se kao učitelji. Šukšin pokazuje ne samo društveni sukob, već i moć sibirskog karaktera. Ljubavini su mračni, strasni, ne žele da se savijaju, oni su oličenje divlje, neukrotive snage regiona. Lepi i prepoznatljivi opisi prirode, planina i reke Katuni čine Sibir ne samo pozadinom, već punopravnim učesnikom događaja.

4. Roman epopeja Vjačeslava Šiškova "Sumorna reka" pokazuje Sibir iz epohe "zlatne groznice" na prelazu iz XIX u XX vek. U središtu radnje je priča nekoliko generacija bogate porodice industrijalaca Gromovih.

Na primeru glavnog junaka Prohora Gromova autor prati priču o tome kako su ljudi osvojili prirodu Sibira. Sumorna reka (prototip Donja Tunguska) ovde je simbol neosvojivog, opasnog, ali bogatog Sibira. Priroda u romanu je živa: ona se suprotstavlja, iskušava junake, ali postepeno prelazi iz divljeg stanja u sređeno, koje koristi čoveku. Vjačeslav Šiškov je lično učestvovao u ekspedicijama, precizno opisuje navike i karakter rudnih magnata, stvarajući sliku tadašnje sibirske realnosti.

5. Skice Antona Čehova "Iz Sibira" - živa hronika putovanja pisca na Sahalin 1890. godine. Ovde autor fiksira dvojnost sibirskog mita.

S jedne strane, Sibir je predeo oštre zime, zatočeništva i mesta progona. Čehov opisuje surove uslove života, negostoprimljivu prirodu na početku puta. S druge strane Sibir označava beskonačno prostranstvo, slobodan predeo, netaknutu prirodu, snagu i čari čija je suština beskonačnost. Pisac sa poštovanjem izdvaja poštenje, srdačnost i posebnu kulturu Sibiraca. Njegove skice su unikatan dokument koji pokazuje region bez ulepšavanja, sa svim poteškoćama i protivrečnostima.

6. Roman Alekseja Čerkasova "Hmelj" (prvi deo trilogije "Priče ljudi tajge") otkriva drugačiji Sibir, uvodi čitaoca u svet sibirskih staroveraca.

Radnja koja je počela posle bune dekabrista suočava prosvećenog pomorskog oficira Lopareva sa srednjevekovnim načinom života u zajednici starca Filareta. Sibir je ovde predstavljen kao duhovni rezervat, u kome je sačuvana dopetrovska Rusija sa svojim surovim pravilima i verovanjima. Autor precizno prenosi karakteristike epohe, svakodnevni način života, religiozne poglede - i iza svega toga je lepota sibirske prirode.

Sve knjige su mogućnost da se putuje, oseti moć i atmosfera kraja koju su preneli autori prethodnih stoleća. Ko zna - možda jedne večeri odlučite da otkrijete ovaj čudesan predeo - Sibir koji je u književnosti.